Preko 2.700 smrtnih slučajeva u toplotnim talasima u Engleskoj i Velsu
Samael.lol – Prema novim istraživanjima, više od 2.700 ljudi moglo je da pogine u Engleskoj i Velsu tokom izuzetnih toplotnih talasa u maju i junu. Ova alarmantna procena potiče od međunarodnog tima naučnika sa Imperial College London, Met Office-a i London School of Hygiene and Tropical Medicine. Analiza se zasniva na komparativnim podacima o smrtnosti tokom prethodnih godina. Većina žrtava toplotnih talasa preminula je tokom junskog perioda, koji je obeležio najtopliji jun u istoriji Engleske. U Lingwoodu u Norfolku temperatura je dostigla rekordnih 37,7 stepeni Celzijusa, obarajući prethodni maksimum od 35,6 stepeni iz 1957. godine.
Uticaj klimatskih promena na toplotne talase
Oba toplotna talasa bila su posledica fenomena poznatog kao toplotni dom – područja visokog pritiska koje je zarobljavalo vrući vazduh iznad regiona. Naučnici ističu da su klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima dodatno pogoršale situaciju. Od predindustrijskog perioda planeta se zagrejala za oko 1,4 stepena Celzijusa, a naučnici veruju da je to doprinelo povećanju maksimalnih temperatura u maju i junu za između 3 i 4 stepena.
Tropske noći su dodatno opteretile stanovništvo, pružajući malo olakšanja. Mnogi domovi u Velikoj Britaniji nisu projektovani da podnesu dugotrajne visoke temperature, što ljude čini ranjivim. Toplota vrši ogroman fizički pritisak na organizam, posebno kada je osoba dehidrirana. Srce tada pumpa jače i brže kako bi ohladilo telo. Bebe, stariji ljudi i osobe sa postojećim zdravstvenim problemima nalaze se u najvećem riziku. Ekstremne temperature mogu dovesti do srčanih udara, moždanih udara i drugih potencijalno fatalnih hitnih stanja.
Detaljna statistika smrtnosti
Istraživanje procenjuje da je između 21. i 29. maja poginulo oko 550 ljudi usled vrućine, dok je između 18. i 28. juna u Engleskoj i Velsu preminulo blizu 2.200 osoba. Tokom maja, temperatura je dostigla novi britanski rekord od 35,1 stepen u Kju Gardens-u 26. maja. To je značajno povećanje u odnosu na prethodni maksimum od 32,8 stepena, koji je postavljen 1922. godine i izjednačen 1944. godine.
Intenzivna toplota može pogoditi svakoga, uključujući zdrave i fizički aktivne ljude. Zato se naziva i “tihi ubica” jer su rani simptomi lako zanemareni. Kada je vrući vazduh vlažan, kao što je bio slučaj u junu, telu je teže da se ohladi putem znojenja. Crveni alert za toplotu, koji je retko izdat za delove Engleske i Velsa, upozoravao je čak i zdrave osobe na značajan rizik po život.
Svedočenja stručnjaka
Profesorica Fredi Otto, stručnjakinja za klimatske nauke na Imperial College London-u koja je učestvovala u istraživanju, izjavila je za BBC-jev Today Program:
“Ne potcenjujte rizike. Samo zato što ste fit i zdravi, niste sigurni.”
Profesorica Emily Shuckburgh, glavna naučna savetnica za Departman za energetsku sigurnost i neto nulu, podelila je lično iskustvo. Njen otac je preminuo tokom ekstremne vrućine prethodnog meseca. Ona je za Today Program rekla:
“Moj otac je doživeo moždani udar. Iako ne znamo da li je povezan sa vrućinom, hitna pomoć je bila preopterećena i trebalo je nekoliko sati da stigne do bolnice. Veoma tužno, nije preživeo. Ne mogu reći da je to bilo zbog vrućine, sigurna sam da vrućina nije pomogla, ali to zaista naglašava činjenicu da… ovi ekstremni toplotni događaji danas koštaju živote, i moramo ozbiljno da shvatimo klimatske promene.”
Metodologija i buduće prognoze
Istraživanje koristi zapise o smrtima iz prethodnih godina kako bi modelovalo procene za maj i jun 2026. godine. Napravljene su pretpostavke o tome koliko su ljudi bili pogođeni vrućinom, pa rezultati mogu varirati. Jedan od istraživača, doktor Klair Barnes, stručnjakinja za ekstremne vremenske uslove i klimatske promene na Imperial College London-u, izjavila je:
“Ako postavljanjem ovih procena istaknemo ljudima koliko je opasno i oni promene ponašanje sledeći put kada bude toplotni talas, a naše procene se pokažu kao visoke, biću oduševljena. Ovo su veliki brojevi i ne želimo da vidimo toliko ljudi kako umire.”
Stručnjaci su smatrali da će 2025. godina biti veoma loša za smrtnost povezanu sa vrućinom, ali broj preminulih bio je mnogo niži od očekivanog – otprilike polovina od 3.039 predviđenih slučajeva. Toplotni alerti, zajedno sa merama preduzetim u NHS-u i sistemu nege, verovatno su smanjili uticaj, prema UKHSA. Neki od istraživača veruju da bi, prema trenutnim trendovima, toplotne smrti u delovima severne Evrope mogle uskoro da dostignu nivou hladnih smrtnih slučajeva, iako ovaj ishod u velikoj meri zavisi od brzine smanjenja emisija i sposobnosti adaptacije zemalja. Toplotni talasi će postajati sve češći i intenzivniji u narednim decenijama.
